Beli kimono Ana Džons

Japan, 1957. godine.

Ugovoreni brak doneće porodici mlade Naoko dobar položaj u društvu, ali ona se zaljubila u američkog mornara: ako se uda za njega, naneće veliku sramotu čitavoj porodici.

Sjedinjene Američke Države, danas.

Dok se brine o ocu na samrti, Toni pronalazi pismo sa neverovatnim otkrićem o prošlosti njene porodice na drugom kraju sveta.

Prepuna emocija, ovo je priča o dve žene: jedna je rastrzana između svoje kulture i svog srca, a druga odlazi na putovanje kako bi saznala šta zaista znači dom.

„Zvala sam se Naoko Nakamura. Posle venčanja, postala sam Naoko Tanaka. A nekada, kratak trenutak između ta dva prezimena, zvala sam se i drugačije – imala sam nezvanično prezime, posle neobične svadbe pod drevnim drvetom sa razigranim svetlima. Tad nismo imali sveštenika koji bi održao zvanični obred. Nismo se venčali u svetom hramu, niti sam se presvukla tri puta, kao što tradicija nalaže.

Ali volela jesam.

Svaki korak vodio me je sve bliže budućnosti, a sve više udaljavao od porodice. Nekako sam pronašla svoje mesto između tih suprotnosti. To je ono što Buda zove srednjim putem. Prava ravnoteža u životu.

Ja sam to zvala srećom.

Život s ljubavlju jeste srećan. Život radi ljubavi je budalast. Život u kom se pitate šta bi bilo kad bi bilo prosto je nepodnošljiv. Ja sam proživela sva tri.“