Poniženi i uvređeni Fjodor Mihailovič Dostojevski

Oskar Vajld je tvrdio da Poniženi i uvređeni „uopšte nije inferioran roman u odnosu na druga velika remek-dela“, a kaže se da je Fridrih Niče bio dirnut sudbinama junaka. Dostojevski uranja čitaoca u svet moralne degradacije, neuzvraćene ljubavi i nepomirljivih odnosa, prikazujući brojne paradokse ljudske duše.

U središtu priče nalaze se Ivan Petrovič Vanja, mladi pisac, od detinjstva zaljubljen u Natašu Ihmenjevu, koja pada pod šarm egoističanog mladog plemića Aljoša i napušta roditeljski dom. Sve troje će patiti zbog sebičnih mahinacija Aljošinog oca, mračnog i moćnog kneza Valkovskog, i biti suočeni sa problemom moralnog izbora.

„Ovaj roman ima duboko autobiografski značaj jer je lik Vanje, siromašnog pisca koji voli Natašu uprkos njenom grehu i sramoti, slika samog Dostojevskog.“
– Oskar Vajld

„Romani Dostojevskog su uzavreli vrtlozi, peščane oluje koje se vrte, vodeni gejziri koji šište, kipe i usisavaju nas. Oni su sastavljeni od same duše. Protiv naše volje uvučeni smo, uskovitlani, zaslepljeni, ugušeni, a istovremeno ispunjeni vrtoglavim zanosom. Samo su on i Šekspir ovako uzbudljivi.“
– Virdžinija Vulf